I Believe in Angels -Filip

Sreco bakina...dušo moja...ceznem za tobom💔

TikTok · lidijamia

Драги Филипе,
Мени си говорио, а можда и ниси мислио, можда само из поштовања, да се не би тетовирао кад одрастеш, али да твом ђеди Јулу то лијепо стоји. Дакле, добро се сјећаш колико ја то не волим, из разних разлога. Међутим, прије петнаестак или више дана једна тетоважа ме је распаметила, покренула такву емоцију у мени да нисам знала да ли бих јако плакала или се смијешила гледајући у то шаренило. И то управо код твог ђеде Јула, нову....Рађена му је четири сата, за разлику од претходне без ити једне капи крви. Ђедо је имао замисао и посебне жеље о садржају тетоваже, а Зорица је све то уобличила у нешто тако пријатно за око. Знаш њену креативност. Чак је ишао до тога да се слика његово око и да се, не било какво, већ његово око истетовира. И драги Филипе, они су то одлично урадили.
Ђеду није болило, јер шта је то у односу на бол његовог срца. Нас ће увијек подсјећати, премда, може на овом свијету ништа не постојати, постојаће наш бол.
Волимо те.
Бáка

Dragi Filipe,
Evo tvog Beogradskog sindikata...
Mili moj djecace...srce mi se kida💔
Voli te baka

TikTok · lidijamia

Драги Филипе,
Сјећаш се, наслутио си да ти мама спрема изненађење за 18-ти рођендан. Ниси волио оне бучне прославе и желио си то обиљежити са другарима у некој викендици. Сад ти одајем тајну. Мама је хтјела да вам, као изненађење доведе неког теби омиљеног пјевача да вам уљепша журку.
Сад, кад си отишао мама не одустаје од те замисли. Због тога ће твоја омиљена група Београдски синдикат на Кастелу у Бања Луци тог дана одржати концерт.
Твоји Петровчани ће имати бесплатан превоз и мајице са твојим ликом као улазнице.
Дијете наше...пуно те волимо...
Бáка

Dragi Filipe,..evo, prošlo je devet mjeseci od tvog odlaska (27.09)😪. Mislim da je ovo prilika da se zahvalimo svima kojima si bio bitan, pa su zaprаtili ovu stranicu. Hvala vam dobri ljudi🌹

Драги филипе,
Често се питам каквим смо то везама ти и ја, осим родбинским везани. Толико сличности карактера, толико разумијевања за исте ствари, толико истих склоности за умјетност...Јако си волио фотографију и често ишао по Петровачком крајолику фотографишући првенствено буђења сунца а онда разне моменте у природи твог вољеног града. И бáка воли фотографисати, то знаш, и знаш да сам често вребала моменте да усликам тебе кад ти тога ниси свјесан. Ово је фотографија коју сам усликала прије двије године и назвала је, ах случајности „Филип у рају“.
Филипе, шта мислиш да ли је моја душа и тад знала шта ће да се деси? Шта мислииш да ли сам осјећала да ће се негдје у догледно вријеме десити то да ти одеш спремајући се да сачекаш мене кад ме Господ позове? Толико има момената које је тешко објеснити, а који указују на фанатичну повезаност између нас двоје. Ову фотографију сам нпр. често посматрала и приије, имајући увијек исти осјећај нелагоде и огромне љубави, која тражи нешто....прошле године у септембру сам схватила шта....
И, мислиш ли да је чудно што је баш Алф на овој фотографији...
Волим те.
Бáка

Драги Филипе,
Једно вријеме ти нисам писала...наиђе тако...Међутим, претходних дана ме не напушта мамин тужан а предиван осмејак након њеног повратка са гробља. Било је то на задушнице пред Духове. Мама је ишла на гробље око девет, чини ми се. Чекала сам је јер волим бити уз њу кад се врати. Бар теби не требам причати како је мама захвална за свако слово изречено због тебе, или сваку ситницу урађену због тебе.
Све њене пријатељице сам познавала прије твог одласка, осим близанки Нине и Маје. Двије предивне особе, заслужне за то што су маму психички чупале у вријеме најтежег њеног мирења са чињеницом твог одласка. Ни ти их ниси познавао. Једноставно, појавиле се...што не може бити случајно, преко твог оца. Дивна енергија и велика доброта.
Тета Дану и Тета Драгану и остале њене пријатељице знаш. Филипе мој, праве су то пријатељице, брижне и одане. Све скупа су шака дијаманата.
Леонину маму Мају такођер знаш. Увијек ти је била занимљива њена опуштеност, неоптерећености незамјерљивост. Необична, али јако занимљива. Неко вријеме није долазила, а мама зна зашто. Имала је неодложне своје обавезе. Мама ју је чак контактирала због ње саме, и поред свог бола.
Тај дан на задушнице, кад се мама вратила и донијела тај осмејак а очи пуне суза знала сам да је нешто што није уобичајено. На моје питање шта се десило само је дрхтаво изговорила: „Нема времена ни да ме назове од својих стварно неодложних обавеза, али зато има да дође мом дјетету на гробље. Мама, кад сам дошла горе стајала је Маја...сваки пут потврђује своју величину...“ Мама је је дуго била под дојмом, тако да су ми прсти једноставно кренули да испричају тај њен дојам.
Твоја дивна мама је богата, дивним пријатељицама...мало ли је? Т и ја обоје, јер нама је пријатељство закон, у потпуности разумијемо мамину дирљивост тај дан...и мамин понос увијек кад помиње своје пријатељице.
Сви те поздрављамо...између осталих Леона и Маја...
Бáка

Драги Филипе,
Данас смо мама и ја нешто причале о кући, твојој вољеној кући...На неки мој коментар мама је спонтано одговорила: “Па, Миленко је тамо...“. Сјећаш се да је тако увијек било? За све практично у чему се тешко сналазимо, ту је био Миленко. Наш комилук је диван, увијек прави комшијски односи...за пожељети, тако и Миленко и тета Дуја. Шта се њих тиче, наше имање граничи најдужом оградом управо с њима. Кад сједе испод своје надстрешнице гледају у наше двориште. Тако су се временом навикли на наше присуство и постали смо блиски, то знаш...Кад год смо се од некуд враћали тета Дуја је коментарисала осјећај празнине, кад не дими наш димњак, кад не горе наше сијалице, кад Алф не лета по дворишту....
Е, па тако је већ осам мјесеци...од кад си ти отишао. Ту ноћ кад се све десило и кад смо се мама и ја појавиле на њиховим вратима Миленку није било добро. Ипак, сакупио је снагу и у глуво доба ноћи повезао маму и мене у Бања Луку. Тета Дуја је остала не знајући ништа. Миленко се више и не сјећа његовог повратка кући, а његова породица је прошла кроз јако тешке тренутке кад су на крају схватили шта се стварно десило. Они су те гледали како растеш, радовали се твојим манирима и култури, подржавали све лијепе моменте, а било их је. Нешто размишљм, колико је само Миленко суза пролио за тобом, не мирећи се с тим да се нећеш вратити и махнути им преко ограде и да им нећеш утрчати у двориште у својим старим траљавим патикама које си клапао по комшилуку....некад то не ураде ни рођени. Зато смо мама и ја њих прогласили својим родом, јер, поготово сад, шта гот треба ту су тета Дуја и Миленко.
Кључ од твоје куће је код њих. Ја их сматрам кључарима великог блага, јер код добрих људи благо није у сефовима већ у срцима...
Бáка се психички припрема да оде у нашу кућу. Ту ће ме на вратима дочекати тета Дуја и Миленко. Наравно, причаћемо о тби...и плакати...Немој нам замјерити, јер ти волиш ведрину и смијех...Биће и тога кад почнемо препричавати твоје догодопштине...
Волимо те анђелак наш...
Бáка

Драги Филипе,
Био си у праву кад си рекао да је твоја Дијана предивна, да је права разредница и да је јако лијепа. Онда, мало након твог одласка Дијана је дошла код маме и мене, са колегиницом Јасном, такођер једном чаробном женом. Тад смо били у стисци с временом и нисмо се стигле испричати. Јучер, у недјељу, мама и ја смо биле у Бихаћу и позвале смо Дијану да, ако има времена, дође у Белу да се вицимо. Она је дошла таквом брзином да сам знала да јој је драго да се нађе с нама. Јасна није на жалост била у Бихаћу.
Филипе мој, Дијана је једна тако драга и мила особа...топла. Јако нас је грлила, а онда током разговора увијек тражила наше руке да би нас мазила својим благим прстима. Кроз читав наш разговор било је тако много позитивне енергије, а пошто си ти био углавном тема све је прштало од емоција.
Дијана нам је опет поновила да можемо бити јако поносне на тебе, да смо те максимално добро васпитале, да си био одличан човјек и културан ученик.
На крају смо све три биле натечене од емоција, испуњене осјећајем да доброта још није сасвим нестала са овог свијета и неизреченим обећањем да све три имамо ново значајно пријатељство које ће нас обогатити. Дијана и даље има планове...не одустаје од свог Филипа. Мама и бáка никад неће одустати од Дијане.
Волимо те све три дијете наше предивно...
Бáка